Svetlo prijateljstvo...

ПЕСМА КОЈА НЕЋЕ ДА СЕ НАПИШЕ

Узалуд  пребирем по котарици од снова

у малом мозгу вриште давно изказане мисли

песма се не пише по навици,

и

нема тог шава који ову напуклину може прекрити

давно је прошло време великих речи...

Постоје песме које се никад не напишу.

Ти  и ја, песмо назначена,

одавно смо се мимоишли.

И пре него смо уронили једно у друго

ми смо се уморили

од казивања.

Ко стари љубавници сад грејемо леђа

знамо  навике и тешко их се одричемо,

требаш ми да би дозвала снове

требам ти да би те неко испевао.

 Матори за неку нову игру речи,

ми  би да стварамо велике риме,

да загњуримо у моћ казивања

а давно смо најбоље  део себе

преточили у неке излизане стихове.

У покушају осујетили нас
извикани критичари,
лажни моралисти
вагали нам значење сваке речи,
чекали да се десимо
да би нам се завидно подсмевали,
да би нас имали као одступницу
за своје разблудне мисли.

Одричем те се у настајању,
враћам те чисту у котарицу од сања,
остани само назначена
мисао уз коју се лакше утоне у снове
песма која неће да се напише
јер више вредћеш, таква,
 не допевана.

Svetlana Biorac-Matić