E ljudi moji još nije kraj! A biće još i grđe nego sad a meni je već prepuna kapa svega.
Ajd što je čovek lopov, što laže, što je bezobrazan, što je egoista, što se smeje a u sebi viče: ma ko si ti bedo jedna!, što otima pa trpa sebi u džep a da mu oko ne trepne, sve to i nekako, sve to bih mogao da prespavam, okrenem glavu i ne vidim, izbegavam nervozu i stres, ali...
..ali brate!! Kad on misli da je svojim negiranjem svega toga uspeo da mi dokaže da je etički ''vrh'', i po svim pitanjima nevin, pa mi još pokazuje kakav bi ram da mu odaberem i stavim ga među ikone na zid... e to me raspameti. Pljusno bi mu šamar da ga krv oblije..na prozivke i pljuvanje postao je davno imun, a ozbiljne kritike mu dođu kao podstrek za dalja zlodela.
Koliki je on idiot, pokazuje i to da, ma koliko mu ja dao do znanja da sam ga prozreo, on nastavlja svoju besedu rečju mrtvom, očima lasice i telom pacova. Majmunske mu uši lepršaju, a sline volovske cure niz bradu...ej!
Da zlo bude veće, okićen je perjem prepariranih ptica, ispod odela raskošna, skupocene odore, fijakeri ga voze i limuzine, odmara sebe u rajskim vrtovima, da, taj vo, volina bezobrazna.
Poruku mu istinsku šaljem, da me se okane, mene i moga sveta, jer nije njegov, niti može biti, i nek ide tamo gde ga daljina od mene krije, jer moj svet me brani od svega pa i njega, u mom svetu važe ljudska i humana pravila, u mom su svetu ostale životne vrednosti netaknute, sa lepotama svega što postoji, neukaljano i sveto. U mom svetu vidim sebe kao zaštitnika slabijih, svoje dece i sve dece sveta koji on ne pozna. Svet se moj smeje iskreno, on voli da zagrli, lepotom svojom privije i šapuće.
Beži od mene nesrećniče, da te ne vidim i ne čujem, i ako ti je negde tamo, daleko od mene, daleko ti bila lepa kuća.
Ajd što je čovek lopov, što laže, što je bezobrazan, što je egoista, što se smeje a u sebi viče: ma ko si ti bedo jedna!, što otima pa trpa sebi u džep a da mu oko ne trepne, sve to i nekako, sve to bih mogao da prespavam, okrenem glavu i ne vidim, izbegavam nervozu i stres, ali...
..ali brate!! Kad on misli da je svojim negiranjem svega toga uspeo da mi dokaže da je etički ''vrh'', i po svim pitanjima nevin, pa mi još pokazuje kakav bi ram da mu odaberem i stavim ga među ikone na zid... e to me raspameti. Pljusno bi mu šamar da ga krv oblije..na prozivke i pljuvanje postao je davno imun, a ozbiljne kritike mu dođu kao podstrek za dalja zlodela.
Koliki je on idiot, pokazuje i to da, ma koliko mu ja dao do znanja da sam ga prozreo, on nastavlja svoju besedu rečju mrtvom, očima lasice i telom pacova. Majmunske mu uši lepršaju, a sline volovske cure niz bradu...ej!
Da zlo bude veće, okićen je perjem prepariranih ptica, ispod odela raskošna, skupocene odore, fijakeri ga voze i limuzine, odmara sebe u rajskim vrtovima, da, taj vo, volina bezobrazna.
Poruku mu istinsku šaljem, da me se okane, mene i moga sveta, jer nije njegov, niti može biti, i nek ide tamo gde ga daljina od mene krije, jer moj svet me brani od svega pa i njega, u mom svetu važe ljudska i humana pravila, u mom su svetu ostale životne vrednosti netaknute, sa lepotama svega što postoji, neukaljano i sveto. U mom svetu vidim sebe kao zaštitnika slabijih, svoje dece i sve dece sveta koji on ne pozna. Svet se moj smeje iskreno, on voli da zagrli, lepotom svojom privije i šapuće.
Beži od mene nesrećniče, da te ne vidim i ne čujem, i ako ti je negde tamo, daleko od mene, daleko ti bila lepa kuća.
Нема коментара:
Постави коментар