Moj Svetli prijatelj!

ЗАПИС ИЗ ЈЕДНЕ ОБИЧНЕ ШЕТЊЕ


И данас, к'о јуче, низ познате стазе
откидам још који тенутак живота.
Сусрећем принчеве, виле и наказе,
просјаке, пајаце и по којег скота.


Лажни пријатељи - лажно ми се смеше.
Питају - у журби одговор не чују.
Критикују онe који стално греше,
величају себе, проклињу и пљују.


Ту и тамо сретнем понеког човека,
умотан у сенке својих тешких брига,
хода неприметно, одмахује - нeка,
постиђен и смрвљен од туђега стида.


Дође ми да бежим са животне стазе
док се склањам маски што јури крај мене,
а кловнови нови на мене се плазе,
славе господара, кличу му и шене.


Шта још тражим овде, често се запитам,
ал куд и да бежим, свуда иста слика?
Па упорно ходам , тумарам и скитам
тражећи бар део од људскога лика.




Svetlana Biorac-Matić