ПЕСМА ПЕСНИКУ
Ја, ето, баш волим
тај де- мол у твојим песмама
и начин на који круниш стихове
низ бела поља,
волим то твоје несавршенство у изговору,
тврдоглаву упорност да се не подаш трендовима
и гордост с којом подносиш неправду.
Волим
како сједињујеш север и југ
и бришеш границе једним јединим стихом,
речи ти меке и обичне волим,
душу ту у риму преточену слутим.
Волим, истина, и начин на који се подсмеваш
и тај опори укус који остане после читања,
волим и стил којим приповедаш
онако ко кад боем ужива испијајући добро вино,
волим и оне фине двосмислене досетке
које убациш у строфе,
па чекаш да видиш колико читача
ће се о њих саплести...
Волим и твоје намћорасте мисли
испреплетене у праскозорја
док покушаваш да себе убедиш
да има смисла писати
обичним, народским , речима
обичном, народном читачу.
Ето, ја волим тај де-мол у твојим песмама
и то како котрљаш речи нежно и полако
док говориш своје стихове
баш ко молитву
за сапс душа заблуделих...
Светлана Биорац-Матић
Нема коментара:
Постави коментар