Deca, sport i Srbija

Počinjem ovo pisanje rečima ''U zdravom telu zdrav duh'' jer su me pratile kroz osnovnu školu, toliko puta bile ponovljene, danas sam im zahvalan. Izražavam kroz ove redove svoje nezadovoljstvo načinom na koji se država odnosi prema sportu, ali pre svega prema fizičkom vaspitanju dece, kako predškolskog tako i školskog uzrasta. Da ne dužim pričom o tome kako su nam deca pasivna u kući, imaju deformitete i nepravilan razvoj i kako internet, igrice i društvene mreže jesu jedan od neprijatelja pravilnog i zdravog razvoja.. Molim nadležne organe a pre svega mislim na Ministarstvo Prosvete i Ministarstvo Sporta da se neke stvari menjaju sa naznakom HITNO! Pobornik sam vraćanja 4 časa fizičkog vaspitanja u osnovnim školama umesto sadašnjih 3, a prof.fiz. vaspitanja  Mirjana Spasić kaže da bi trebalo imati čas fizičkog vaspitanja svakodnevno u toku radne nedelje u trajanju od 45 minuta odnosno jednog školskog časa. U razgovorima sa ljudima iz struke, profesorima i nastavnincima fizičkog vaspitanja saznao sam i to, da se objekti pri školama i vrtićima, fiskulturne sale i drugi objekti, iznajmljuju raznim ''trenerima'' za potrebe vođenja privatnih škola fudbala, košarke , karatea.. pa gospodo iz Ministarstva da li je to namena ovih objekata i da li je to normalno? Obilujemo kadrovima nastavnika i profesora fizičkog vaspitanja koji traže opstanak radeći bilo šta drugo, zar se ti ljudi ne mogu angažovati odnosno zaposliti regularno i redovno u prosveti pa neka vode decu u zdraviji život.. Sledeće pitanje koje se nameće jeste: gde su sportske sekcije u okviru škola? Pa iz takvih sekcija se upravo vrši selekcija talentovane dece, gde se kasnije upućuju na klubove gde nastavljaju svoju sportsku karijeru a mnogi su postali i vrhunski. Ovakvim dosadašnjim načinom ophođenja prema ovom pitanju, samo oni koji poseduju novac i mogu da plate neke sportske škole i treninge imaće zadovoljstvo da budu učesnici sportskih događaja, na žalost tu nemamo mnogo uspeha unazad godinama pokazali se već, to je ono što želimo zar ne? Apelujem i na sve trenere i profesore koji drže svoje sportske škole, fudbala, košarke, bilo kog sporta..postoji gospodo način da se svima omočući da treniraju, ne smeju se odbacivati deca tek tako, posebno talentovana, čak i ako imaju problema u porodici, čak i kada im finansijska situacija predstavlja prepreku. Dakle sve se može..drugo je pitanje hoćemo li... Izjave koje stižu iz ministarstava meni ne dokazuju da se pravi bilo kakav pomak u rešavanju ovog problema, a ako ovo nije jedan od veoma bitnih i životnih problema onda ne znam. Nedostaju konkretni koraci  i ozbiljan pristup jer ova tema svakako tako nešto zahteva. Hvala svima koji budu ovo pročitali, i molim vas da svi damo doprinos unapređenju razvoja naše dece, kako u školama tako i van njih. Hvala puno Mirjani Spasić i pogledajte zaista vredan video materijal    https://www.facebook.com/video/video.php?v=3469912666769