Lagarije (ništa lično... mame mi)
Dušu će svoju na konce,
i sjaj iz očnjeg vida.
Na rukama im zvonce,
lažu i baš ih briga.
Danas se dive poštenju
u prijateljstvo kunu,
sutra već naivnoj ptici
vežu zrno na strunu.
Ko mačka spremna na skok
kad plen svoj, naivan, traži,
uvek bez imalo stida
smišljaju nove lazi.
Busaju se u grudi,
oni su svedoci svega,
lazljive pesme nude
hranu sosptvenog ega.
A klimoglavci mudro
na to klimaju glavom,
pletu lovorov venac
pevača venčaju slavom.
Tako od danas do sutra
lazljiva pesma zaživi...
Svi znaju - lažljivac laze
al niko da ga okrivi.
Svetlana Biorac-Matić
Нема коментара:
Постави коментар